Juče i danas. Bajke za decu i roditelje. Šetnja u vrtu. | Вчера и сегодня. Сказки на сербском языке для детей и родителей. Прогулка в саду

Juče i danas.

Bajke za decu i roditelje.

Šetnja u vrtu.

Zdravo! Ja sam Marko. Tako me zovu kod kuće. I na šetnji me takođe zovu Marko. I u autobusu. Ali retko se vozim autobusom. Vožnja autobusom je događaj. A juče je, naizgled, bila obična šetnja. Samo sad razumem da je ona postala pravi događaj. Zahvaljujući meni, Marku.

Mama kaže da je Marko moje ime. I svakog jutra ja, Marko, izlazim iz mekane dekice, objavim svetu da sam tu, doručkujem i krenem u šetnju. U naš mali vrt pored kuće. Danas sam šetao sa bakom. I to je promenilo svet.

„Kako to, da promenilo je svet?“ – pitate se vi.

Sad ću vam ispričati. Strpljenje! Vidite li onu kornjačicu tamo? Kornjačicu što jede detelinu i sunča se na toplom suncu. Danas ona samo uživa. Ali nije uvek tako bilo.

Juče je bilo sasvim drugačije.

Zatekao sam je u vrlo nezgodnom položaju. Pokušavala je da se popne na prvu stepenicu visokog stepeništa. Dugo je pokušavala. Toliko dugo da sam se umorio posmatrajući je.

Igrao sam se loptom, vratio se – ona i dalje pokušavala.

Zalio sam cvet u saksiji i svoj čarap. A ona – pokušavala je.

Stigao sam da se vratim kući i presvučem čarape. Obe. Zašto obe, kad sam samo jednu pokvasio? Ali pošto još ne umem sam da ih presvučem, pomogla mi je mama. A mama uvek presvlači obe čarape odjednom. Ja verujem mami. Mama zna sve na svetu. I o čarapama, naravno.

Pomogao sam tati da iznese smeće, vratio se – a kornjačica se i dalje mučila.

Na kraju, skoro je uspela! Kornjača je bila mala, a stepenica velika. Nije bilo lako. Ali tek što je uspela da se popne, prevrnula se i pala na svoj oklop.

Bespomoćno je mlatarala nogicama. Ali nije zaplakala! A okolo nije bilo nijedne druge kornjače, ni mačke, ni ptice – nikog ko bi joj mogao pomoći.

Nijedne mame! Kako kornjače provedu čitav dan bez mame?